U esencijalne aminokiseline se ubrajaju: triptofan, fenilalanin, lizin, treonin, valin, metionin, leucin, izoleucin.
Poluesencijalne aminokiseline su histidin i arginin, koje su esencijalne samo za decu u fazi rasta i nekim stanjima kao što je katabolički stres ili oboljenja gastrointestinalnog trakta.
Neesencijalne aminokiseline su: glicin, alanin, serin, asparagin, asparaginska kiselina, glutamin, glutaminska kiselina, prolin, hidroksiprolin, tirozin, cistein i cistin.
Biološka vrednost proteina koji se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla procenjuje se na osnovu prisustva esencijalnih aminokiselina. Ukoliko sadrži sve esencijalne aminokiseline, protein se smatra potpunim proteinom, i tu spadaju proteini životinjskog porekla (iz mesa, osim proteina vezivnog tkiva, iz mleka i jaja). Ovi proteini omogućavaju normalan rast i razvoj. Ukoliko proteinima nedostaje samo jedna esencijalna aminokiselina, ubrajaju se u delimično nepotpune proteine (žitarice i leguminoze) i oni omogućavaju samo održavanje telesne mase. Proteini deficitirani u više od jedne esencijalne aminokiseline, spadaju u nepotpune proteine (proteini vezivnog tkiva) i oni ne omogućavaju ni održavanje telesne mase. Osobina proizvoda na bazi aminokiselina je da one veoma brzo po unošenju prelaze u krvotok, pa iz tog razloga upotreba aminokiselina prvenstveno treba da skrati vreme odsustva proteinske podrške iz krvotoka nakon noćnog sna ili napornog treninga.
Leucin, zajedno sa izoleucinom i valinom, spada u aminokiseline razgranatog lanca (BCAA – Branched Chain Amino Acids). Ove tri esencijalne aminokiseline čine oko 20% aminokiselinskog sastava mišićnog tkiva i organizam ih koristi za produkciju energije, održavanje azotnog bilansa i regeneraciju. Studije pokazuju da se 90% unetog leucina troši za proizvodnju energije tokom vežbanja. Takođe, i da je potrošnja leucina dva puta veća u odnosu na izoleucin i valin. Leucin može da stimuliše oslobađanje hormona rasta i insulina koji podstiču sintezu proteina i smanjuju njihovu razgradnju. Kada se unesu u organizam, leucin, kao i ostale BCAA, se ne razgrađuje brzo u jetri, već cirkulišu i takmiče se za preuzimanje u mozgu sa aminokiselinom triptofanom. Triptofan je prekursor serotonina (5- hidroksitriptamin), koji može da vrši depresiju centralnog nervnog sistema i da izazove simptome umora. Istraživanja pokazuju da vežbanje povećava srazmeru slobodnog triptofana u odnosu na leucin i ostale BCAA, pa tako povećava nivo serotonina u mozgu. Takođe je zabeleženo da dolazi do pada nivoa leucina i ostalih BCAA u plazmi tokom vežbanja. Pretpostavlja se da se suplementacijom leucinom smanjuje ovaj disbalans i da bi to trebalo da dovede do poboljšanja mentalnih i fizičkih sposobnosti, mada za to nema čvrstih dokaza. Ispitivanja, koja su istraživala efekat suplementacije leucinom i BCAA na telo i zamor mišića prouzrokovan vežbanjem, sugerišu da bi suplementacija mogla biti korisna.
Leucine 5000 kao aminokiselina razgranatog lanca (BCAA) koja se najviše troši prilikom vežbanja, ima širok spektar benefita na organizam i neizostavan je suplement za sportiste kojim je potrebna eksplozivna snaga. Zaslužan je pozitivan azotni balans – preduslov za sprečavanje katabolizma mišića. Leucin je taj koji održavanjem glikogenskih nivoa obezbeđije dodatnu energiju tokom vežbanja. Leucin ima i posebno značajnu ulogu u stvaranju nove nemasne mišićne mase jer povećava mogućnost organizma da sintetiše proteine i glavno je gorivo za rast i stvaranje mišićne mase.
Preporučeno doziranje i način upotrebe
Odrasli: sadržaj jedne dozirne merice (5 g) dodati u 150-200 ml vode i promućkati dok se sav prah ne rastvori. Napravljeni napitak popiti 1-2 puta dnevno ili po potrebi.