Jednostavna, čista, organski gajena hrana (bez pesticida) može da pomogne očuvanju zdravlja, koje je meta stresnog načina života. Upotreba mikroalgi u ishrani može da pomogne kod najčešćih oboljenja današnjice: ulkusne bolesti, artritisa, alergija, dijabetesa, gojaznosti i povišenog krvnog pritiska. Postoji preko 30.000 vrsta algi, a plavo-zelene alge su najprimitivnije, najmanje su se razvile u evolutivnom procesu. Ne sadrže jedro, a njihovi ćelijski zidovi su meki i lako svarljivi, za razliku od tvrde celulozne opne kod ostalih biljaka. Od svih algi spirulina ima najveću hranljivu vrednost. Mada postoji više miliona godina, tek je nedavno stekla popularnost u ishrani.
Protein čini 60% spiruline – mnogo više nego kod bilo koje druge hrane. Protein spiruline sadrži sve esencijalne aminokiseline. Većina životinjskih proteina sadrži veliku količinu masti, kalorija i holesterola. U spirulini se nalazi samo 5% masti, i to nezasićenih masnih kiselina, korisnih za ljudsko zdravlje. Jedan gram spiruline sadrži manje od 4 kalorije i praktično je bez holesterola. Svarljivost i resorpcija su veoma važni faktori za neuhranjene osobe, rekonvalescente i starije osobe. Da bi se odredila procentualna zastupljenost iskoristljivog proteina u hrani, meri se količina prisutnog proteina, njegova svarljivost i biološka vrednost. Jedina hrana koji ima bolje iskoristljiv protein od spiruline su jaja, ali ona sadrže holesterol.
Spirulina obezbeđuje
– pravilno i zdravo mršavljenje time što zadovoljava apetit
– dugotrajan izvor energije sportistima
– skraćuje vreme oporavka posle fizičke aktivnosti
– pomoć kod problema sa varenjem
– neophodne sastojke zeleniša deci i osobama koje ne jedu dovoljno povrća
– lakoapsorbujuće gvožđe
– jačanje imuniteta
Spirulina je moćan borac protiv slobodnih radikala koji se stvaraju neprestano u toku disanja, varenja, izlaganja sunčevom zračenju i bakterijskim infekcijama. Sportisti su zbog napora više izloženi napadima slobodnih radikala kojih ima u velikim količinama u zagađivačima atmosfere. Spirulina se dobija se procesom sušenja rasprašivanjem bez izlaganja toploti i kiseoniku, kako bi se izbegla oksidacija, koja smanjuje nivo nutritivne vrednosti. Ovakav proces sušenja je znatno poboljšanje u odnosu na standardno sušenje toplim vazduhom ili smrzavanjem, jer omogućava algama da se suše uz minimalno prisustvo kiseonika, a to je od velikog značaja kod biljaka i nutrijenata sklonih oksidaciji. Zahvaljujući ovoj novoj tehnologiji, proizvodi spiruline sadrže tako sveže i očuvane alge, da u njihovom sastavu ostaje sačuvano 92% vrednosti njihovog svežeg stanja. One sadrže: 60% proteina, 19% ugljenih hidrata, 6% masti, 8% minerala i 7% vlage. Od minerala sadrže: kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalijum, natrijum, mangan, cink, bor, bakar i molibden. Od vitamina sadrže: beta-karotin, B-1, B-2, B-3, B-6, B-12, vitamin E (d-alfa-tokoferol), inositol, biotin, folnu kiselinu i pantotensku kiselinu. Od fitonutrijenata sadrže: hlorofil, fikocijanin i SOD (superoksiddismutaza, jak antioksidant). Spirulina je takođe bogat izvor enzima, RNK i DNK, sulfolipida, glikolipida i drugih značajnih nutrijenata. Omega 3, 6 i 9 masnih kiselina, spirulina sadrži 48 mg po gramu.
Preporučeno doziranje i način upotrebe
Uzeti 1 dozu (2 tablete) dva puta dnevno.
Nakon otvaranja držati u frižideru. Najbolje je da se uzima oko 4 sata pre spavanja, ali se može uzimati i u svako drugo doba dana uz bilo koji obrok. Sportisti mogu uzimati i mnogo više spiruline dnevno, jer su njihove potrebe za ovakvom hranom povećane. Spirulina sinergijski deluje sa beta-karotinom, algom hlorelom i vitaminima B kompleksa.
