U ljudskom organizmu od svih minerala najviše ima kalcijuma, koji čini čak 2% od ukupne telesne mase, a 99% od toga se nalazi u kostima, zubima i čvrstim tkivima. Onaj preostali 1%, koji se nalazi u krvi i telesnim tečnostima, je od izuzetne važnosti za srce.
U prirodi se najviše kalcijuma nalazi u lišću biljaka, dolomitu i školjki ostrige (engl. Oyster Shell), a od hrane u mleku i mlečnim proizvodima, voćnim sokovima, bademu, kelju, šećernim sirupima. Magnezijum je neophodan za normalnu funkciju kalcijuma i najbolji preparati ih sadrže u heliranom obliku, u odnosu 2:1 u korist kalcijuma, uz vitamin D, koji pomaže apsorpciju kalcijuma.
Novija ispitivanja su pokazala da snižava povišen krvni pritisak i popravlja oštećenja koja je prouzrokovao visok krvni pritisak, tako da sprečava moždani udar, hipertrofiju leve srčane komore i kongestivnu srčanu insuficijenciju.
Pored toga, kalcijum pomaže metabolizam gvožđa, apsorpciju vitamina B-12, otklanja neke alergije i nesanicu. Zajedno sa magnezijumom doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema, poboljšava funkciju nervnog sistema, smanjuje bolove u leđima i bolove u menopauzi. Neophodan je za normalan rast i razvoj dece i tinejdžera. Umanjuje probleme hipoglikemije. Učestvuje u stvaranju novih ćelija krvi, kao i u čišćenju krvi, daje elastičnost vezivnom tkivu. Poboljšava cirkulaciju, obnavlja tkiva i oštećenu kožu. Poboljšava funkciju oslabljenih mišića (hemoroidi, prelomi, itd).
Nedostatak kalcijuma može da izazove deformacije u kostima, preosetljivost na stres, alergije, sklonost ka upalama, grčeve mišića. U slučaju nedovoljnog unošenja, kalcijum se rastvara iz kostiju, dospeva u krv i slaže se na zidove krvnih sudova što vodi njihovom zakrečenju.
Apsorpciju kalcijuma pomažu: vitamini A, C, D, F (nezasićene masne kiseline), gvožđe, magnezijum, mangan, bor, fosfor (umerene količine), proteini, limunska kiselina, a odmažu: velike količine masti, manjak vitamina D i magnezijuma, heksafosforna kiselina (žitarice), oksalna kiselina (čokolada, spanać).
Ni kalcijum ni vitamin C ne uzrokuju nastanak kamena u bubregu, naprotiv mogu sprečiti njegov rast.
Način upotrebe:
Za odrasle osobe od 500 do 1.500 mg dnevno (po 500 mg odjednom), uz vitamin D i magnezijum.
Deca treba da uzimaju kalcijum samo u multivitaminskim preparatima za svoj uzrast.
Za sprečavanje ili lečenje hipertenzije ili visokog holesterola u krvi potrebne su doze od 2.000 mg dnevno, za ove doze potrebno je konsultovati lekara, naročito ako se uzimaju i lekovi. Doze od preko 2.500 mg dnevno mogu izazvati hiperkalcemiju, koju karakterišu: gubitak apetita, povraćanje, zatvor, opstipacija ili zatvor i mišićna slabost. Ne uzimati kalcijum u slučaju izražene ateroskleroze i povećane viskoznosti krvi. Kod unosa veće količine vitamina C povećava se izbacivanje kalcijuma, pa ga treba nadoknaditi.
Trudnice i dojilje imaju povećane potrebe za kalcijumom. Najbolje je je uzimati kalcijum-karbonat, kalcijum-citrat ii kalcijum iz školjki (shell). Ne preporučuje se kalcijum iz koštanog brašna jer sadrži opasnu količinu olova.
Sastav po dozi (2 kapsule):
Kalcijum (iz trikalcijum citrata) 300mg
Magnezijum (iz magnezijum oksida) 150mg
Ostali sastojci: Želatin, , prečišćena voda, MCT, magnezijum stearat, magnezijum aspartat
