Hrastova sjajnica (reiši) je lekovita gljiva koja je dobila ime po karakterističnom sjaju šešira i po tome što raste na panjevima ili korenju drveća, posebno hrasta i kestena. Plodonosno telo hrastove sjajnice sastoji se iz tamnocrvenog šešira sjajne površine i drške, kao jestivih delova. Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jestive pečurke i proizvode od jestivih pečuraka svrstava hrastovu sjajnicu u grupu jestivih gajenih pečuraka. Iz prirode se malo koristi u ishrani zbog drvenaste strukture i gorkog ukusa.
Sadrži oko 7-8% proteina (najzastupljenije aminokiseline su lizin, tirozin, fenilalanin, leucin i alanin), 4-5% masti, 60% dijetnih vlakana, 26% ugljenih hidrata i 2% minerala. Pored nutritivnih sastojaka, sadrži još i značajnije količine polisaharida, terpenskih jedinjenja, proteina sa imunomodulatornim efektima i nukleozidi (adenozin).
Polisaharidi (uglavnom polisaharidi tipa glukana), nalaze se, zajedno sa hitinom i hitozanom, u ćelijskom zidu. Antikancerogeni efekat polisaharida hrastove sjajnice je istraživan u velikom broju naučnih studija sa zaključkom da se mehanizam delovanja zasniva na imunostimulatornom delovanju.
Terpenska jedinjenja su različita jedinjenja u koje spadaju ganoderma kiseline, ganoderinske i ganolucidne kiseline. Izolovani triterpeni pokazuju hepatoprotektivno, hipolipemično, antialergeno delovanje i utiču na agregaciju trombocita. Gorak ukus gljive potiče najvećim delom od triterpenskih kiselina.
Proteini sa imunomodulatornim efektima i nukleozidi (adenozin) deluju kao inhibitori agregacije trombocita.
Hrastova sjajnica je popularna lekovita gljiva koja se još od drevnih vremena koristi u Japanu, Kini i Koreji radi dugovečnosti i očuvanja zdravlja. U narodnoj medicini naroda Dalekog istoka, koristila se za lečenje hepatopatija, hroničnog hepatitisa, nefritisa, hipertenzije, artritisa, neurastenije, nesanice, bronhitisa, astme, čira na želucu i mnogih drugih bolesti i stanja. Poslednjih decenija je tek postala popularna širom sveta zbog svojih svojstava.
Reiši pokazuje povoljno delovanje na humani imunološki, endokrini, nervni i kardiovaskularni sistem. Koristi se zajedno sa terapijom kod obolelih od malignih bolesti, hroničnog bronhitisa, hiperlipidemija, hipertenzije, dijabetesa, hepatitisa, dermatoloških i uroloških poremećaja, virusnih i bakterijskih infekcija. Ima i nutraceutsku primenu – dijetetski je suplement koji popravlja opšte zdravstveno stanje.
Kontraindikacije upotrebe ove lekovite gljive nisu poznate. Zbog imunostimulišućeg dejstva, potreban je oprez kod onih koji koriste imunosupresivne lekove.
Kod nekih osoba koje prvi put uzimaju ekstrakt ganoderme, mogu se javiti privremeni neželjeni efekti – nesanica, žeđ, osip, nadimanje, učestalo uriniranje, pojačano znojenje i dijareja. Velike oralne doze vitamina C, koje se koriste istovremeno sa ganodermom, deluju suprotno i daju čvršću stolicu. Reiši pojačava delovanje antikoagulanasa – aspirina i varfarina. Sa cefazolinom ima sinergisticko antimikrobno delovanje.
Lavlja griva je jestiva i lekovita gljiva poreklom iz Azije, a u prirodi se nalazi uglavnom na Severu planete. Raste na hrastovim ili bukovim panjevima i trulom lišću. Njena lekovita svojstva su relativno skoro privukla pažnju naučnika. Danas se gaji u kontrolisanim uslovima zbog svojih lekovitih svojstava. Tradicionalno se koristila za poboljšanje pamćenja. Istraživanja ove gljive sugerišu da lavlja griva može zaštititi nerve od bolesti ili propadanja, prema sažetku iz studije iz 2015. godine u časopisu The Journal of Agricultural and Food Chemistry. Ista studija zaključuje da gljiva ima dodatne zdravstvene koristi, kao što je regulacija šećera u krvi i smanjenje visokog krvnog pritiska.
Zahvaljujući opsežnim ispitivanjima i naučnim studijama, lavlja griva je ušla u širu primenu u ljudskoj suplementaciji. Istraživanja su pokazala da njeni hemijski sastojci uključuju terpenoide, fenole, steroide, piranone, masne kiseline i alkaloide. Osnovna svojstva koja joj se pripisuju zbog sadržaja cijatena i beta-glukana – nekih od aktivnih sastojaka – jesu lečenje i ublažavanje stanja nekih nervnih oboljenja, regeneracija sluzokože probavnog trakta i imunostimulirajuće svojstvo.
Lavlja griva sadrži visoke koncentracije GABA (gama-amino buterne kiseline), hemikalije odgovorne za opuštanje (pomaže ciklus spavanja – omogućava čvrst, okrepljujući san). Studije su pokazale da može biti od korisi i osobama koje pate od depresije i anksioznosti. Takođe može smanjiti rizik od nekih oboljenja.
Lavlja griva sadrži i jedinjenja koja mogu da stimulišu proizvodnju nervnih faktora rasta (NGF), koji promovišu rast i održavanje nervnih ćelija. Pokazalo se da ova jedinjenja povećavaju proizvodnju dopamina i serotonina, neurotransmitera koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja.
Utvrđeno je da može da utiče na obnavljanje mijelinskog omotača nervnih ćelija, podstičući provodljivost nervnih signala kroz tkivo. Ovo svojstvo može da ima značaja za obolele od multiple skleroze i distrofije mišića. Uticaj sastojaka lavlje grive na zarastanje i obnavljanje nervnog tkiva, potencijalno može da bude od značaja i kod Alchajmerove bolesti i demencije.
Visok sadržaj beta-glukana, lavljoj grivi daje i jaka antioksidantska svojstva, što ima pozitivnog uticaja na jačanje imuniteta.
Lavlja griva ima uticaja i na smanjenje nivoa holesterola i šećera u krvi.
Kordiceps je divlja lekovita gljiva polu životinjskog, polu biljnog porekla, nešto između gljive i gusenice. To upravo znači da u pravom smislu prestavlja čudo prirode. Ova gljiva se veoma dugo koristi u tradicionalnoj kineskoj i tibetanskoj medicini zbog svojih lekovitih svojstava, od poboljšanja seksualne funkcije, povećanja fizičke snage i suzbijanja umora, zbog svog pozitivnog uticaja na oporavak organizma i mišića, pa do lečenja bubrežnih i drugih oboljenja, kao i u svojstvu eliksira mladosti.
Najnovija primena kordicepsa, potkrepljena naučnim istraživanjima i studijama, uključuje njegov veliki potencijal u sportskim performansama, ali i jakom antiinflamatornom, antioksidantskom, imunostimulišućem, hipoglicemičkom, neuroprotektivnom i antibakterijskom dejstvu.
Kordiceps je prirodni način da se povećaju sportske performanse, a ima tzv. anti-aging efekat i povećava opštu vitalnost organizma i njegov energetski status.
Benefiti primene kordicepsa kod sportista i u fitnesu su višestruki, kao i njegovo dejstvo na zdravlje organizma uopšte. Da bi se to razumelo, potrebno je upoznati se sa njegovim aktivnim komponentama.
Cordyceps sinensis među brojnim korisnim sastojcima sadrži i kordicepin, adenozin i beta glukane. Kordiceps takođe sadrži 18 esencijalnih aminokiselina, vitamine (E, B1, B2, B12, K), brojne makro i mikroelemente/minerale (K, Zn, Pi, Na, Ga, Ca, Ni, Sr, Ti, Mg, Fe, Cu, Mn, Se, Al, Si, Cr, V i Zr), proteine, nukleozide (adenozin, uracil i adenin), sterole (izvor vitamina D), polisaharide (sadrži do 8% polisaharida,od kojih većina sadrži manozu, glukozu, galaktozu i u manjem procentu arabinozu, ramnozu, fruktozu i ksilozu) i SOD (superoksid-dismutazu).
Tri su glavne primene kordicepsa kod sportista i njegov pozitivan efekat na sportske performanse. Sportisti i osobe sa pojačanom fizičkom aktivnošću ili jednostavno aktivni ljudi u svakom smislu, imaju potrebu da poboljšaju svoje fizičke mogućnosti i energetski status.
1. Povećanje energije i vitalnosti organizma
Ovo svojstvo kordicepsa je važno za podizanje nivoa tolerancije na vežbe/treninge visokog intenziteta, uz redovnu i kontinuiranu primenu. Ovo je moguće jer kordiceps povećava telesnu proizvodnju adenozin-trifosfata (ATP) koji je, kako je opšte poznato, neophodan za prenošenje energije u mišiće. U vezi sa time, telu se omogućava bolja iskoristljivost kiseonika tokom vežbanja – potreban je maksimalan utrošak kiseonika tokom fizičke aktivnosti, što predstavlja glavnu determinantu kondicije organizma.
Dakle, ovime se ne samo povećava energetki kapacitet i smanjuje umor tokom treninga, već dolazi i do jačanja muskulature i kostiju, kao i pozitivnog uticaja na zdravu funkciju mozga.
2. poboljšava i omogućava zdrav san
Kordicepin je jedinjenje koje ima pozitivan efekat na fazu dubokog sna koja je ključna za mišićni oporavak i regeneraciju ćelija čitavog organizma.
Iako ima pozitivnog svojstva na oporavak, regeneraciju i odmaranje organizma, kordiceps ne treba primenjivati pre spavanja, jer može doći do povećanog stvaranja energije i ometanja spavanja. Najbolje ga je uzimati ujutro ili pre treninga.
3. usporavanje starenja ili „Anti-aging“ efekat (poboljšanje seksualne funkcije, nivoa testosterona, fizičke snage, zdrave funkcije mozga)
Oksidacija je normalan i esencijalan proces u organizmu. Ali ipak oksidativni stres i disbalans između slobodnih radikala i antioksidanata nastaje vremenom, kako organizam stari. U tom procesu, važno je smanjivati oksidativni stres kojeg uzrokuju slobodni radikali a koji za posledicu ima ubrzano starenje, razvoj patogena i nastajanje raznih oboljenja. A, posledično, usporavanje starenja produžava seksualnu funkciju, poboljšava memoriju, moždanu funkciju i snagu, usporava sedenje kose, smanjuje pojavu bora na koži i umor.
Pored izvanrednih svojstava koje ova lekovita gljiva ima na sportsku i aktivnu populaciju, kordiceps ima i veoma pozitive efekte na sveopšte zdravlje organizma i zato se često preporučuje kod sl. stanja:
– za jačanje imuniteta
– kod dijabetesa
– kao zaštita za zdravu funkciju bubrega (renoprotektivni efekat)
– zaštita srca (smanjuje holesterol, trigliceride i pozitivno deluje kod srčanih aritmija)
– ima antiinflamatorno svojstvo (sprečava delovanje proteina koji izazivaju pojačanje upala)
– povećava imuni odgovor organizma
Preporučena dnevna doza proizvoda od 2 tablete sadrže 1000 mg ekstrakta micelijuma standardizovanog na 0,3% adenozina, što odgovara količini adenozina od 3 mg.
Ne preporučuje se najmanje dve nedelje pre i posle hirurške intervencije. Tada treba prestati sa uzimanjem proizvoda na bazi kordicepsa, jer primena pojačava rizik od krvarenja.
Nisu poznate kontraindikacije za primenu kordicepsa. Nisu uočeni toksični efekti primene ove gljive kod ljudi, kao ni kod životinja. Mogući neželjeni efekti su: suva usta, mučnina i dijareja i alergijske reakcije.
Čaga je lekovita gljiva koja raste kao parazit na brezi. Prirodno raste u Evropi, Aziji, Severnoj Americi. Veoma je zastupljena je u tradicionalnoj ruskoj i istočnoevropskoj medicini. Sibirska čaga postala je vrlo popularna zahvaljujući ruskom piscu Aleksandru Solženjicinu, koji je opisao svoj oporavak od karcinoma pomoću čaja od čage nakon neuspešnog lečenja po klinikama.
Posle brojnih naučnih studija i ispitivanja dejstava čage, danas se zna da je čaga jedan od najjačih poznatih antioksidanasa. Čaga normalizuje metabolizam i lekovito deluje na sve organe. I danas je česta upotreba čaja od čage. Koriste ga za smirenje, smanjenje stresa i nervne napetosti, jačanje imuniteta i kao tonik za podmlađivanje.
Čaga je naročito bogat izvor minerala – magnezijuma, kalijuma i mangana – koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Sadrži i gvoždje, silicijum, kalijum, bakar, cink, natrijum. U ovoj izuzetnoj gljivi nalaze se i oksalna, sirćetna i mravlja kiselina. Zahvaljujući ovakvom bogatstvu minerala, čaga ima kardioprotektivno dejstvo, a ima i antibakterijski učinak.
Laboratorijska ispitivanja na životinjama su pokazala da sibirska čaga može zaustaviti napredovanje raka. Naravno, potrebno je sprovesti istraživanje na ljudima kako bi se ova teza potvrdila. Druga istraživanja, sprovedena na ćelijama ljudske jetre sa karcinomom, su pokazala da gljiva čaga uspešno zaustavlja rast kancerogenih ćelija, tako da se sibirska čaga smatra potencijalnim tretmanom za karcinom jetre.
Imunostimulišuće svojstvo
Sibirska čaga pomaže u jačanju imunološkog sistema tako što stimuliše proizvodnju nekih imuno ćelija, uključujući interleukin 6 i T-limfocite. Ove supstance su nam neophodne za regulaciju imunološkog sistema i njegovu borbu sa bakterijama i virusima. Istraživanja su pokazala da ekstrakt čage može stimulisati limfocite u slezini, što ima direktan pozitivan efekat na imunološki sistem i njegovo funkcionisanje.
Antivirusno svojstvo
Izgleda da sibirska čaga ima jaka antivirusna svojstva, bar kad su u pitanju neki virusa. Jedno naučno ispitivanje iz 2015. godine je pokazalo da čaga ima antivirusno dejstvo na HIV virus tipa 1. Chaga gljiva odlično pomaže i kada je reč o virusu koji izaziva hepatitis C. Čaga gljiva smanjuje infektivna svojstva virusa hepatitisa C, tako da će ova gljiva sigurno biti jedan od glavnih sastojaka lekova protiv virusa u narednih nekoliko godina.
Antiinflamatorno svojstvo
Dokazano je da čaga ublažava upale. Neka istraživanja sprovedena na životinjama su pokazala da ekstrakt čage ublažava upale izazvane ulcerativnim kolitisom. Naučnici su utvrdili da ekstrakt čage u debelom crevu može suzbiti upalu, jer sprečava rad biohemijskih supstanci koje prenose upalu.
Poboljšava fizičku izdržljivost
Ispitivanja na životinjama su pokazala da čaga značajno poboljšava fizičku izdržljivost. Polisaharidi iz čage dovode do toga da se glikogen iz mišića i jetre mnogo bolje koristi, a nivo mlečne kiseline u mišićima se smanjuje, što dovodi do manje zamora, bolje izdržljivosti i smanjivanja upale mišića.
Neka od dejstava Quatro Mushroom Blend
– kompleksna kombinacija četiri ekstakta sa izrazitim imunostimulišućim delovanjem
– visok sadržaj polisaharida (203 mg/dnevna doza), čiji je sadržaj konstantan zahvaljujući standardizovanim ekstraktima
– gljive podižu nivo testosterona u telu, čime utiču na rast mišića i stvaranje energije u toku dana
– potpuno prirodan proizvod sprašenih ekstrakata bez konzervansa, boja i nepotrebnih aditiva
– pogodan za vegetarijance i vegane
– lak za pripremu i gutanje
Preporučeno doziranje i način upotrebe
Odrasli: uzimati sadržaj 1 dozirne merice (540 mg) dnevno sa vodom uz obrok. Koristiti mericu koja se nalazi u pakovanju.
