Flavonoidi ili bioflavonoidi su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Bioflavonoidi se dele na antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u najvećoj meri u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje.
Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin.
Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani.
Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata.
Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.
Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze.
Rezveratrol je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze. To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita.
U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po 1 kg voća).
Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu.
Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 – 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca ili jednom dnevno intravenski do 722 mg. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega.
Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu.
Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Čvrsti naučni dokazi za sve polifenolne bioflavonoide još nisu uspostavljeni, a uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno.
Pozitivna dejstva kvercetina su
– jak antioksidant
– jača imunološki sistem
– antiinflamatorna aktivnost
– štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje oksidaciju LDL holesterola
– smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik)
– snižava krvni pritisak
– podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa
– može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa
– pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju
– podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl.
Preporučeno doziranje i način upotrebe
Odrasli 1 kapsula dnevno.
Zbog mogućih interakcija, potreban je oprez kod upotrebe kvercetina zajedno sa hinolonskim antibioticima i ciklosporinom.
