Inozitol (vitamin B8) deo je kompleksa B vitamina. Pripada grupi šećera, preciznije, to je glukozni polimer neophodan za pravilno formiranje ćelijskih membrana u organizmu. Smatra se vitaminom B grupe, ali on zapravo nije vitamin jer ga telo samo sintetiše. Stvara se pretežno u mozgu, srcu, jajnicima, manje u jetri i bubrezima i drugom tkivu. Koriste ga i skeletni i reproduktivni sistemi. Hrana koja je bogata inozitolom (citrusi, integralni proizvodi, semenke, kvasac, mleko, jaja, pečurke, žitarice, crveno bobičasto voće, banane, pirinač) može da bude iskorišćena za stvaranje inozitola samo uz prisustvo enzima pitaze, koji se takođe unosi hranom.

Beli luk (Allium sativum L.) je svima dobro poznato povrće, čija se lukovica koristi i u ishrani i u lekovite svrhe. Pominje se još u Bibliji i Talmudu, a Hipokrat, Galen i Plinije Stariji su ga preporučivali za lečenje zaraza parazitima, respiratornih tegoba, lošeg varenja i manjka energije. Korišten je i u tradicionalnoj kineskoj medicini. Luj Paster 1858. godine takođe navodi podatke o njegovoj antibakterijskoj primeni. U novije vreme nazivaju ga ruskim ili jevrejskim penicilinom, što naglašava njegovu lekovitost. Beli luk spada u najpručavanije biljne ekstrakte u vezi sa pozitivnim delovanjem na ljudsko zdravlje.