Ishrana

Poremećaji u ishrani

poremecaji u ishrani

Propagiranje manekenskog izgleda, visoki standardi u sportu, restorani brze hrane, internet… smatraju se kao bitnim faktorima koji dovode do nepravilne ishrane i posledica koje se usled toga javljaju. Ne postoji adekvatna i redovna edukacija o ovoj temi, a o ovom problemu se ne posvećuje dovoljna pažnja u školama a ni u medijima. Direktne posledice su pojava raznih poremećaja u ishrani, a naročito anoreksija, bulimija i gojaznost.

Poremećaji u ishrani

Poremećaji u ishrani su vrlo složeni i kao takvi obuhvataju stanje od kompulsivnog jedenja, prejedanja praćenog povraćanjem, noćnog jedenja do anoreksije.
Oni se mogu javiti u bilo kom uzrastu, kako kod tinejdžera tako i kod osoba u starijem životnom dobu. Poremećaji u ishrani izazvani psihičkim činiocima najčešće su među osobama ženskog pola.

Najčešće se navodi da 1 do 2 % adolescentkinja i mladih žena u razvijenim zemljama oboleva od anoreksije ili bulimije nervoze. Premda poremećaji u ishrani ne pripadaju u najučestalije poremećaje, o njihovoj težini govori podatak o visokoj stopi smrtnosti koja je od 4 do 18%. Anoreksija i bulimija nervosa javljaju se u dobu između 12 i 25 godina, anoreksija je nešto učestalija u ranijem dobu oko 14 i 17 godine, dok se bulimija javlja oko 18 godine.

ANOREKSIJA I BULIMIJA

DSM IV dijagnostički kriterijumi za anoreksiju nervozu i bulimiju nervozu

Anoreksija nervosa

  1. Odbijanje da se održi telesna težina na ili iznad minimalne težine za godine i visinu (gubitak na težini doveo je do održavanja telesne težine na visini manjoj od 85% od očekivane ili smanjeno dobijanje na težini tokom tokom rasta koje dovodi do telesne težine koja je manja od 85% od očekivane).
  2. Izuzetan strah od dobijanja na težini ili debljanja, čak i u slučaju smanjene težine
  3. Poremećen način na koji se doživljava oblik i težina tela, preterani uticaj oblika i težine tela na samoprocenjivanje, ili odbijanje prihvatanja ozbiljnosti niske telesne težine
  4. Kod žena u generativnom dobu, postoji amenoreja, tj.odsutnost najmanje tri uzastopna menstrualna ciklusa

Bulimija nervosa

  1. Ponavljanjem epizode prejedanja. Pojedina epizoda prejedanja okarakterisana je s oba sledeća elementa
    – jedenje u određenom vremenskom razdoblju (npr. unutar dva sata), a količina pojedene hrane značajno je veća nego što bi većina osoba pojela za isto vreme i u sličnim okolnostima
    – osećaj gubitka kontrole nad uzimanjem hrane tokom epizode (npr. osećaj da se ne može prestati s jedenjem ili da se ne može kontrolisati šta i koliko se jede)
  2. Ponavljano neodgovarajuće kompenzacijsko ponašanje sa svrhom prevencije povećanja težine, kao što su samoizazvano povraćanje, zloupotreba laksativa, diuretika, sredstva za klistiranje ili drugih lekova, preterana fizička aktivnost
  3. Prejedanje i neodgovarajuće kompenzacijsko ponašanje javljaju se prosečno, najmanje dva puta tokom tri meseca.
  4. Samoprocena preterano zavisi od oblika i težine tela
  5. Poremećaj se ne javlja isključivo tokom epizoda anoreksije nervoze

Glavna psihopatološka svojstva anoreksije nervoze i bulimije nervoze

Specifična psihopatologija

  1. Karakteristična izuzetna zaokupljenost telesnim oblikom I težinom. Lična vrednost procenjuje se gotovo isključivo na temelju težine i oblika
  2. Ponašanja namenjena kontroli oblika i težine:
    – Ekstremno pridržavanje dijete
    – Samoizazvano povraćanje
    – Zloupotreba laksativa i diuretika
    – Rigorozno vežbanje
  3. Epizode bulimije

Opšta psihopatologija

  1. Raspon depresivnih i anksioznih simptoma
  2. Opsesivna svojstva
  3. Slaba koncentracija
  4. Narušeno socijalno funkcionisanje

U vezi s psihopatologijom tih dvaju poremećaja treba istaknuti tri važna svojstva, od kojih svako ima veliko značenje za razumevanje i lečenje obolelih.

  1. Čini se da su mnoga svojstva anoreksije nervoze i bulimije nervoze sekundarna s obzirom na bolesnikove precenjene ideje u vezi s telesnim oblikom i težinom. Ta sekundarna svojstva uključuju ekstremno pridržavanje dijete, samoizazvano povraćanje, zloupotrebu laksativa i diuretika, preterano vežbanje i zaokupljenost oblikom i težinom. Verovatno su čak i epizode preteranog jedenja koje se pojavljuju kod svih osoba s bulimijom i oko 50% onih s anoreksijom, samo sekundarno svojstvo, jer se smatra da su delimično posledica ekstremnih pokušaja pridržavanja dijete. Precenjene ideje o obliku i telesnoj težini i s njima povezane pogreške rasuđivanja navode bolesnike na usvajanje strogih i nefleksibilnih prehrambrenih pravila. Čak i malo kršenje tih pravila smatra se se dokazom slabe samokontrole, pa stoga odmah dolazi do privremenog napuštanja kontrole u ishrani.
  2. Neka svojstva anoreksije izazvana su izgladnjivanjem. Ta svojstva obuhvataju zaokupljenost hranom i jedenjem, epizodama prejedanja, depresivno raspoloženje i razdražljivost, narušenu koncentraciju, smanjene interese za ono što se događa i socijalno povlačenje
  3. Mnoga svojstva bulimije nervoze zapravo su sekundarna psihička reakcija na gubitak kontrole nad ishranom. U većini slučaja to su osobe sa simptomima anksioznosti i depresije, socijalno izolovane i sa narušenom koncentracijom.

Zdravstvene posledice poremećaja u ishrani

Poremećaji u ishrani su ozbiljna, ponekad životno ugrožavajuća, multiuzročna oboljenja sa tendencijom stvaranja začaranog kruga koji rezultira ozbiljnim fizičkim i psihičkim propadanjem osobe.
Ljudima koji pate od ovih poremećaja neophodna je stručna pomoć. Što se lečenje pre započne, veći su izgledi za uspešno fizičko i psihičko ozdravljenje.

Zdravstvene posledice anoreksije:

  • Oštećenje srčanog mišića
  • Osteoporoza
  • Opadanje kose
  • Gubitak menstrualnog ciklusa
  • Poremećaj termoregulacije
  • Dehidratacija i poremećaj rada bubrega
  • Gubitak mišićne mase

Zdravstvene posledice bulimije:

  • Upale i potencijalno pucanje zida jednjaka
  • Oštećenje I gubitak zubne gleđi
  • Gubitak kalijuma što vodi poremećaju rada srca
  • Dijareja ili opstipacija zbog zloupotrebe laksativa
  • Pucanje zida želuca

PREVENCIJA POREMEĆAJA U ISHRANI

Prevencija je svaki sistemski pokušaj da se promene okolnosti koje promovišu, održavaju ili intenziviraju probleme kao što su poremećaji u ishrani. Prevencija je termin koji se može odnositi i na eliminaciju faktora koji izazivaju poremećaje u ishrani – primarna prevencija i rano otkrivanje i tretiranje problema – sekundarna prevencija ili ciljana prevencija.

Osnovni principi prevencije poremećaja u ishrani

  • Poremećaji u ishrani su ozbiljni i složeni problemi i moramo pristupiti ovim poremećajima veoma ozbiljno. Oni proizilaze iz različitih fizičkih, emotivnih, socijalnih i porodičnih problema, što sve treba rešavati za efikasnu prevenciju i lečenje
  • Poremećaji u ishrani nisu samo ženski problem. Muškarci koji su preokupirani oblikom i težinom svog tela takođe mogu razviti poremećaj ili radi poboljšanja svog izgleda sve više pribegavaju upotrebi steroida i na taj način direktno ugrožavaju svoje zdravlje
  • Potrebno je smanjiti reklamiranje hrane a koncentrisati se na informisanje javnosti o uticaju hrane na naše telo, pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.
  • Informisati javnost putem medija o uzrocima, simptomima i posledicama poremećaja u ishrani
  • Poremećaj u ishrani obično nastaje u ranoj adolescenciji, te je od velikog značaja kreiranje efikasnih interventnih programa. Roditelji su neophodna karika u prevenciji poremećaja u ishrani. Oni mogu biti od velike pomoći u izgradnji zdrave slike o telu, samopoštovanju i načinu života za svoju decu. Jedna od najvažnijih stvari koje roditelji mogu da učine za svoju decu jeste da budu jaki uzori, pokazujući šta je zdrav i uravnotežen život

Edukacija dece o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti je takođe važan zadatak primarne prevencije. Bitno je da se kroz nastavu u školama deca uče o značaju fizičke aktivnosti, zdravoj ishrani i opasnostima od dijeta.

Deca takođe treba da se uče pravilnom kritičkom razmišljanju, kako da prepoznaju nerealne medijske slike o fizičkom izgledu i da ne koriste ove slike kao poređenje za sebe (lažna slika da treba da budu savršeni i mršavi).

Nažalost, u našoj zemlji nije dovoljno poklonjena pažnja ovoj problematici. Za razliku od nekih zapadnih zemalja gde postoje preventivni programi, u našoj zemlji se sve bazira na po koji članak u novinama. Potrebno je da shvatimo da poremećaj u ishrani nije nešto što se „zakači“. Radi se o stvarnim, složenim i vrlo ugrožavajućim stanjima koji uzrokuju ozbiljne posledice po zdravlje i ukupno funkcionisanje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *